Kiropraktika je često predmet različitih mišljenja, nedoumica i zabluda. Dok jedni u njoj vide efikasan pristup rešavanju problema sa kičmom i zglobovima, drugi imaju pitanja o bezbednosti i načinu na koji tretmani funkcionišu. Šta su činjenice, a šta najčešći mitovi?
Kada se govori o zdravlju kičme, bolovima u vratu, donjem delu leđa, išijasu ili smanjenoj pokretljivosti, kiropraktika je jedna od metoda o kojoj se često govori, ali ne uvek sa dovoljno tačnih informacija. Upravo zato pitanje da li je kiropraktika bezbedna spada među najčešća pitanja pacijenata koji razmišljaju o prvom tretmanu.
Kratak odgovor je da, kada je sprovodi edukovan i stručan terapeut, uz prethodnu procenu stanja pacijenta, kiropraktika se smatra bezbednim pristupom za određene funkcionalne poremećaje mišićno koštanog sistema. Kao i kod svake manuelne terapije, važni su pravilna procena, iskustvo i individualni pristup.
Problem često nastaje zbog brojnih mitova koji prate ovu oblast.
Mit 1: Kiropraktika „namešta kosti“
Jedan od najrasprostranjenijih mitova jeste da kiropraktika „vraća kosti na mesto“. U stvarnosti, kiropraktički tretmani fokusirani su na poboljšanje funkcije zglobova, pokretljivosti kičmenog stuba i smanjenje napetosti u mišićno nervnom sistemu. Cilj nije nasilno pomeranje struktura, već uspostavljanje bolje biomehaničke funkcije tela.
Mit 2: Kiropraktika je bolna
Mnogi pacijenti očekuju neprijatan ili bolan tretman. U praksi, većina ljudi tretman opisuje kao osećaj kratkotrajnog pritiska, rasterećenja ili poboljšane pokretljivosti. Ukoliko postoji akutna upala ili izražena osetljivost, određeni pokreti mogu izazvati nelagodnost, ali pristup mora biti prilagođen stanju pacijenta.
Mit 3: Zvuk tokom tretmana znači da nešto puca
Karakterističan zvuk koji se ponekad čuje tokom tretmana često izaziva zabrinutost. To nije pucanje kostiju. Reč je o oslobađanju gasova iz zglobne tečnosti usled promene pritiska u zglobu, što je fiziološka pojava.
Mit 4: Kiropraktika je opasna
Ovo je jedno od najčešćih pitanja. Istina je da nijedna terapijska metoda nije univerzalna za sve i da svaki tretman mora biti prethodno procenjen. Kiropraktika nije namenjena svakom pacijentu i postoje situacije kada se ne preporučuje, zbog čega je stručna procena pre tretmana ključna.
Kada se tretman sprovodi odgovorno, uz uzimanje anamneze i procenu simptoma, rizici su minimalni, a pristup se prilagođava individualnom zdravstvenom stanju.
Mit 5: Kada jednom krenete, morate stalno dolaziti
Ovo je česta zabluda. Učestalost dolazaka zavisi od vrste problema, ciljeva terapije i stanja pacijenta. Nekome je potrebno kratkoročno rešavanje akutne tegobe, dok drugi žele dugoročnu podršku za držanje tela, pokretljivost ili prevenciju ponovnih problema.
Kada potražiti stručnu procenu?
Ako imate bol u leđima, vratu, ukočenost, ograničenu pokretljivost, osećaj napetosti ili tegobe povezane sa svakodnevnim opterećenjem, stručna procena može pomoći da se utvrdi da li je kiropraktika odgovarajući pristup.
Najvažnije je razlikovati informacije zasnovane na činjenicama od mitova. Pravilno primenjena kiropraktika nije pristup koji treba da izaziva strah, već metoda koja, kod pažljivo odabranih pacijenata, može doprineti boljoj pokretljivosti, smanjenju tegoba i kvalitetnijem svakodnevnom funkcionisanju.